„Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život.“
Jovan 3:16
Možda nijedna istina u Pismu nije temeljnija - niti teža za potpuno razumevanje - od stvarnosti Božije ljubavi. Počinjemo sa verovatno najpoznatijim stihom u Bibliji, Jovan 3:16, koji nam pokazuje da ljubav nije samo nešto što Bog čini; ona izvire iz onoga ko On jeste. Njegova ljubav nije odgovor na našu vrednost ili zasluge, već izraz Njegovog karaktera.
Apostol Jovan snažno izjavljuje: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8), jasno pokazujući da ljubav nije samo jedno od Božijih svojstava među mnogima - ona je sama Njegova suština. Svako Njegovo delo, svaka granica koju postavlja i svako obećanje koje daje, proističe iz ove osnovne stvarnosti. Kada se borimo da razumemo Božije postupke u svom životu ili u svetu oko sebe, moramo ih posmatrati kroz ovu prizmu: On je ljubav i ne može delovati suprotno svojoj prirodi.
Ova ljubav nije prolazna emocija kakvu naša kultura često promoviše. Rimljanima 5:8 otkriva njenu pravu dubinu:
„Ali Bog je pokazao svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas dok smo još bili grešnici.“
To je ljubav koja deluje, ljubav koja se žrtvuje, ljubav koja traga čak i kada je odbačena. To je ljubav koja nas je videla u našem najgorem stanju i ipak nas izabrala.
Psalmista nas podseća da je Božija ljubav postojana - nije podložna promenama emocija ili okolnosti.
„Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je milost njegova doveka“ (Psalam 136:1) postaje refren koji nas nosi i kroz vrhove i kroz doline. Kada sve drugo izgleda nesigurno, Njegova ljubav ostaje čvrsta i nepromenljiva.
Kroz proroka Jeremiju, Bog izgovara neke od najnežnijih reči u Pismu:
„Ja te volim ljubavlju večnom i zato te milošću privlačim“ (Jeremija 31:3).
Primeti lični karakter ove ljubavi - to nije samo opšta naklonost prema stvorenju, već posebna, svesna i namerna ljubav prema Njegovom narodu. Ta ista lična ljubav dotiče i naše živote danas, susrećući nas tačno tamo gde jesmo, u našim konkretnim okolnostima i potrebama.
Pavlova molitva u Efescima 3:17-19 priznaje da je istinsko razumevanje Božije ljubavi celoživotno putovanje koje zahteva božansku pomoć. Potrebno je da budemo „ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi“ kako bismo uopšte mogli da počnemo da shvatamo njene razmere. Kao što korenje drveta s vremenom ide sve dublje, tako i naše razumevanje Božije ljubavi treba stalno da se produbljuje, utičući na svaki deo našeg života.
Ove nedelje, dok razmišljamo o tome šta znači biti voljen od Boga, setimo se da ova istina nije namenjena da ostane samo teorijska. Jovan nas podseća: „Mi volimo jer je On prvi zavoleo nas“ (1. Jovanova 4:19). Božija ljubav treba da preobrazi način na koji gledamo sebe, kako se odnosimo prema drugima i kako pristupamo izazovima života. Kada zaista počnemo da shvatamo da smo duboko voljeni od Stvoritelja svemira, to menja sve - naš identitet, našu svrhu i naš odgovor i na blagoslove i na teškoće. 🩷
Nedeljni plan čitanja:
Dan 1 — Jovan 3:16
Dan 2 — 1.Jovanova 4:7-8
Dan 3 — Rimljanima 5:8
Dan 4 — Psalmi 136:1-3
Dan 5 — Jeremija 31:3
Dan 6 — Efescima 3:17-19
Dan 7 — 1.Jovanova 4:19
